НЕДЕЉА 17. ПО ДУХОВИМА ВјЕРА ЖЕНЕ ХАНАНЕЈКЕ

Category: Новости


"(И изишавши оданде) Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво. А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог. А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми! А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима. А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа." (Мт.15,21-28);

 

 

Сав наш свакидашњи живот препун је поуке о истрајности, која представља слику оне духовне истрајности коју ми треба да имамо у глачању и култивисању нашег срца, у исхрани и богаћењу наше душе, нашег унутрашњег непропадљивог и бесмртног бића.

 

Данашње Јеванђеље такође говори о прекрасном примеру истрајности у вери и молитви једне обичне жене, и то једне незнабошкиње. Нека тај пример падне као живи огањ на савест свих оних који се зову вернима а који су у молитви као тврдо и мртво камење. Господ и Спаситељ наш Исус Христос отишавши из Галилеје и дошавши у крајеве Тирске и Сидонске одседе у једној кући, желећи да нико не чује за њега. Међутим, једна жена Хананејка, силом своје вере, ипак га пронађе и "повика к њему говорећи: смилуј се на мене, Господе сине Давидов! Моју кћер мучи ђаво".

 

Погледајмо, браћо и сестре, колика је вера ове жене незнабошкиње. Чувши истинита сведочанства о чудима Христовим која су се разнела по околним народима, она је снагом вере дознала о доласку Христа у њен крај, пронашла га и молила у њега милост ословљавајући га Господом и сином Давидовим. Колико има нас назовихришћана који не знамо за веру у њеном духовном значењу, у њеној свемоћи коју Бог даје свима који је развију у души својој. Многи од нас имају само веру као средство за распознавање, као нешто по чему се разликују од других. Међутим, вера је нешто друго, нешто о чему се говори у данашњем јеванђељу, нешто што нам Господ појашњава преко примера жене.

 

Господ је желео да ова жена послужи као пример свим будућим генерацијама хришћана како треба да верујемо у Бога и свемоћ његову, како треба да се надамо у милост његову, како да смирено примамо понижења која нам доносе разноврсне ситуације и догађаји. Из тог разлога Господ не одговора на молбу жене Хананејке, што код његових ученика изазива сажаљење те моле Учитеља "да је отпусти како не би викала за њима". Али, Господ је хтео да потпуно открије величину женине вере и заблуду скучених јеврејских појмова, па одговара Својим ученицима: "Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљева". Овим одговором ученицима, Господ одговара читавом јеврејском народу да Бог не води бригу само о Јеврејима, него и о сваком створењу Своме у коме обитава "душа жива". Господ жели да ученици увиде како је схватање јеврејског народа утолико погрешно уколико се тај народ изметнуо и од Бога одметнуо, те Христа Господа одгурнуо и презрео. Са друге стране, одговор Господа ученицима даје повод жени Хананејки да клекне пред њим и замоли га за помоћ. Она чврсто верује да Господ може исцелити њену болесну кћерку и ћини све да и телесним покретима покаже своје душевно стање. Она је засигурно обишла све лекаре и врачаре у своме народу, али без успеха. Бесомучна кћер је остала бесомучна.

Застанимо мало, браћо и сестре, на овом делу приче и погледајмо свој живот: да нисмо и ми као та несрећна жена? Да не тражимо и ми, као и она, помоћ тамо где је нећемо наћи, него ћемо још веће зло навући на себе и своје породице? Да и ми не обилазимо разне самозване лекаре, гатаре и врачаре и код њих тражимо помоћ? Сетимо се и ако тога има, покајмо се за то и приђимо Христу, код кога је изобиље свега што нама треба како у овом земаљском животу, тако и у оном вечном, који и јесте живот у свој пуноти. На тај вечни живот увек треба да мислимо и много жртве и труда улажемо да бисмо га својим овоземаљским делима заслужили, надајући се на милост и помоћ Божју.

 

Вратимо се јеванђелској причи и послушајмо шта Господ Исус Христос одговара жени Хананејки: "А он одговори и рече: није добро узети од деце хлеб и бацити псима". Овим одговором Господ обелодањује мане народа којима су припадали његови ученици и жена Хананејка. Наиме, Јевреји су само себе сматрали децом Божјом и све остале народе псима, а незнабошци су служили демонима кроз кипове и остале мртве предмете, кроз разне гатарије и нечисте жртве. Господ је одговором хтео да револтира своје ученике против јеврејске злобне искључивости, а жену Хананејку да одврати од службе ђаволима, од којих је и дошла болест њезиној кћери. Тада је ова изузетна жена - већа по вери и од изабраних Јевреја и од презрених незнабожаца - одговорила Господу: "Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара".

 

Видимо, браћо и сестре, колика је кротост ове смирене жене пред Господом и колика је љубав њена према својој болној кћери. Њу не вређа ни називање псетом, нити се она - мада боља од Јевреја - либи да назове Јевреје господарима. Њена вера јој омогућава да брзо схвати сликовите и пренесене речи Спаситељеве. Вера је умудрује и омогућава јој да изговори најпогодније речи. Да је ова жена била рођена кћер Аврамова не би могла јасније показати своју веру него што је показала. То потврђују речи Спаситељеве у наставку приче: "О, жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како желис. И оздрави кћи њезина онога часа".

Вера састављена са кротошћу и смирењем учини да оздрави кћерка жене Хананејке. Вера која види испред себе Господа који чини чуда може све и не познаје никакве препреке. Научимо се и ми да пробудимо веру у душама својим као жена Хананејка. Не чекајмо да нас задесе невоље па да почнемо веровати, него похитајмо да чистимо душе своје од прљавштине греха молитвом и постом, те хришћанским делима љубави према Богу и ближњима својим. Прилазимо Богу делима учињеним из љубави и негујмо истинску веру, смирење и кротост, исповедајмо грехове своје и кајмо се због њих, опраштајмо другима сагрешења њихова према нама да би Бог опростио наша сагрешења која смо учинили према њему и закону његовом.

 

Негујмо веру у душама својим и узносимо хвалу Богу, Тројици једнобитној и нераздељној, Оцу и Сину и Светоме Духу, за све и за сва, вавјек. Амин.

 

 

 

 

 

Tuesday the 16th. Affiliate Marketing.