НЕДЕЉА 13. ПО ДУХОВИМА ПРИЧА О ВИНОГРАДАРИМА

Category: Новости


"Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде. А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог. А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово. И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише. Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време. А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима."

Колико сваком од нас, браћо и сестре, причињава радост учињено добро дело ближњих наших? Колико смо тада наклоњени према онима који нам чине добра дела, била она материјална била духовна? Колико опет, с друге стране, ми узвраћамо за та добра дела захвалношћу ономе који стоји иза сваког доброг дела?

Покушајмо да преиспитамо нашу савест и сами откријемо степен наше захвалности Богу, којем захваљујући и осећамо и радујемо се у овом нашем овоземаљском животу.

Увидимо колико занемарујемо добра дела која нам Бог по милости својој чини, и колико мало ми са своје стране узносимо захвалност њему, дародавцу свих добара роду људском.

Све што ми људи имамо на овој планети није наше, већ Божје; не припада нама, већБогу; јер није створено нашим снагама, којих без Божје силе ни немамо, већ Божјим. Стога бисмо требали најпре да узносимо захвалност њему, Богу нашему, па тек онда створењу руку његових које нам чини добро. Ако нема Бога међу нама, нема ни истинског добра, ни истинске правде, ни истинске љубави, нити било чега истинског што може донети потпуну радост и искрену захвалност.

Ово нам потврђује данашња јеванђелска прича Спаситеља нашег о злим виноградарима:

"Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде."

Човек домаћин представља самог Бога, виноград ову нашу планету, пивница и кула означавају сва дела Божја која су на земљи а виноградари представљају нас људе.

Бог је нама људима створио све да можемо живети као бого-људи, међутим ми смо сами учинили, од свега добра што га Бог створи, себи муку и јад. Муку до муке и јад до јада. Ми сами хоћемо да скројимо свет онако како то нама тренутно одговара и у том нашем труду изостављамо онога који је најважнији, без кога се ништа не може створити и кроз кога је све постало - Бога.

О, колика је безумност наша, без Божје мудрости, када савршено створени свет ми делима нашим претварамо у место муке и јада, када оно што је Божјом руком створено да служи као добро ми нашим немоћним рукама претварамо у нешто супротно томе - у зло. И ми смо слични виноградарима из данашње јеванђелске приче, који када им господар од винограда посла слуге своје да приме плодове од винограда, "једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем" Тако и ми полажемо наде своје у сопствене снаге, које не могу уза све наше трудове да оду даље од земље; у силу оружја, која нас само све више истребљује, и заштиту камења, које нас окамењује уместо да нас штити; и трудимо се мислећи да идемо напред, а за истину не желимо ни чути нити је желимо схватити. Ову истину нам обелодањује свети Апостол Јаков када благовести:

"Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у васим удовима? Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате јер не иштете. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите. Прељубочинци и прељубочинице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету да пријатељ буде, непријатељ Божји постаје". Међутим, Бог нам по милости својој изнова шаље слуге своје, а ми, авај, поново подражавамо злим виноградарима и поново чинимо исте грешке. Поново као слепци корачамо за својим претходницима и хватамо нити које су њих одвукле далеко од истине, далеко од правог и истинског извора свих добара.

На крају ће нам Бог послати Сина свога, и тада тешко нама, браћо и сестре, ако не почнемо да живимо животом достојним небеске славе, јер нас чека иста судбина као и зле виноградаре, "који бише злом смрћу погубљени а виноград господар даде другим виноградарима који ће му давати плодове у своје време. "

Будимо достојне слуге Господара нашег и ивимо по заповестима његовим, волимо се јеванђелском љубављу и љубимо истину као највеће благо. Не полажимо наду у свет, већ у Створитеља света, захваљујући му непрестано на милости његовој.

Живимо врлинским животом и не испуштајмо Бога из мисли својих, узносимо захвалне молитве за све и сва што нас сналази у животу и полажимо неизмерну наду у Бога, Пресвету Богородицу и све Свете Његове.

Само тако ћемо постати наследници новог винограда који ће Бог поново обновити када дође у слави својој са светим анђелима својим да суди свима по делима њиховим.

Само тако ћемо бити истинске слуге Божје и истински следбеници уског јеванђелског пута који води у живот вечни. Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздељној, Оцу и Сину и Светоме Духу, нека је слава вавјек. Амин!

 

Tuesday the 16th. Affiliate Marketing.