НЕДЕЉА 3. ПО ДУХОВИМА

Category: Новости

 

О СЛУЖЕЊУ БОГУ И УЗДАЊУ У БОГА

"Светиљка телу је око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле светлост која је у теби тама, колика је тек тама?

Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзети, а другог љубити; или ће се једног држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамони. Зато вам кажем: не брините се душом својом, шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодатии расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. А када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати."

Од свих људи на земљи, браћо и сестре, највећу одговорност пред Богом носи човек који се назива хришћанином. Јер њему је Бог највише дао, па ће од њега највише тражити. Народима који су се удаљили од првобитног откровења Божјег Бог је оставио природу и разум: природу као књигу и разум као вођу по тој књизи. (Истинским) Хришћанима, пак, поред природе и разума враћено је првобитно откровење Божје и дато ново откровење истине кроз Господа Исуса Христа. Уз то, хришћани имају Цркву, која је чувар, тумач и вођа у оба та откровења. Најзад, (истински) хришћани имају силу Духа Светога, који од почетка Цркву оживљава, учи и води.

И данашњим јеванђељем Господ Исус нам открива просте и јасне истине, које многи од нас такорећи сваки дан газе ногама и не виде их; тако просте и јасне истине да их може човек са богоданим чистим разумом видети и признати. Овако говори Господ: "Светилник је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити". Ово је непроменљива истина коју свако од нас разумети може. Човеку који је лишен вида све је тамно, и тело и околина у којој живи; сви вањски облици и лепоте за њега немају никакву вредност јер их не може видети и ценити и обрнуто. Овом истином Господ се послужио да нас приближи истини коју је открио следећом реченицом: "Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама!" Не каже светлост на теби или пред тобом, него у теби. Овим Господ целу слику о оку и телу окреће на унутрашњост човекову, на ум (срце) и на душу. Јер око је слика ума, а тело слика душе. Апостол Павле такође жели Ефесцима да им Бог да "просветљење очи срца", а цар Давид у псалмима моли Бога: "Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;". У оба случаја се мисли на умне очи и унутрашњи вид, којим се једино и могу видети закони Божји. Ум је око целе душе и њен прозор према Богу. Док је ум чист, светао и отворен према Богу, дотле се на целу душу сипа светлост небеска, те се мисли наше правилно уздижу ка Богу; сви осећаји срца нашег сливају у љубав према Богу и закону Његовом; све намере, све тежње, сва дела душе наше светла су, здрава и упућена служби Богу.

Несумњиво да у сваком човеку и поред највеће чистоте има и нечистоте; но човек чиста ума неће да види нечистоту. Он управља свој ум (а ум целу душу) само на оно што је чисто, како унутра у човеку тако и у спољашњем свету. Човек чиста ума видевши нечистоту удаљава се од ње и не допушта јој да га онечисти и удаљи од Бога. На тај начин човек постаје сасуд божанске благодати у којој обитава благодатна сила Духа Светога.

Одврати ли се пак ум од Бога, и похули на Њега, тада светилник душе бива угашен; прозор којим душа гледа Бога бива зазидан и настаје тама око душе. Тада се душа стешњава у човеку, који почиње осећати незадовољство и немир. А они настају због губитка благодатне силе Духа Светога. Ум почиње плотски (телесно) да мудрује, па душа бива окована разним бригама плотског мудровања. Тело тада постаје вођ за душу предајући човека разним страстима и пороцима. Настаје забуна у души, и слепачко тапкање и пипање час по овом час по оном путу. Једна тренутна мисао се истакне за вођу душе, као једна вештачка искра, но убрзо се гаси и предаје вођство неком другом тренутном осећању, које се смењује опет новим осећањем и тежњом, док најзад човек не падне у таму људског очајања. Изнемоћала и помрачена душа тада се предаје потпуно вођству тела, које је без светлости душевне. И тело постаје вођ. Тако слепац почиње да води слепца, све док неминовно оба не падну у јаму. Још се горње речи Христове, браћо и сестре, односе и на родитеље и учитеље, на вође народне и на свештенике Цркве Божје. Родитељи су као очи за своју децу, тако и учитељи за своје ученике, а тако и вође за свој народ. Ако они који напред иду не виде куда иду, још мање ће видети они који следују њима. Ако су родитељи на странпутици, како ће деца наћи прави пут? Ако учитељи говоре лаж, како ће ученици знати истину? Ако су вође народне безбожне, како ће народ бити побожан? На свима њима се потврђују речи пророчке, које су се безброј пута обистиниле на народу израиљском: "Ушима ћете чути и нећете разумети"; да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). То јест: гледаће телесним очима духовне ствари и догађаје, и неће их видети. Јер телесно око види оно што је телесно, а духовно око (или ум) види оно што је духовно. Но пошто је код њих вид ума заслепљен, то све што је духовно на небу и на земљи остаје за њих невидљиво и непознато. Јер по речима апостола Павла: "Телесни човек не прима шта је од Духа Божјега, јер му је лудост и не може да разуме, јер се то испитује духовно", а сам Господ нам каже: "Ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходити у тами". Ваистину, браћо и сестре, Христос је видело наше; Христос је око живота нашег. Ко хоће да позна живот и да види пут правога живота, тај мора кроз то око гледати. Свако друго око је више или мање кварно, потамњено и упрљано, те као наочари или увећава или умањује, или приближује или удаљује предмете. Само кроз око Христово види се све како јесте и на небу и на земљи. Зато ће и најтеже одговарати пред Богом они којима је дано да све гледају кроз Христово око, па не гледају. Јер: "Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзети, а другог љубити; или ће се једног држати, а другога презирати" поручује нам Господ у наставку данашње јеванђелске приче. Ако се један човек држи Бога, он се не може држати и непријатеља Божјег. Бог тражи од нас цело срце, и зато нам нуди сву Своју помоћ и дарове Своје. Ко се држи Господа, тај у истини мора осећати презрење према свеколикој смртној, варљивој и трулежној сласти и дражи овога света. Јер "очи Господње гледају по свој земљи, да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према њему"; цело - то значи чисто и испражњено од вере у свет, наде у свет, љубави према свету, а испуњено вером, надом и љубављу према Господу живом и бесмртном. Ко се одрекне Бога у овоме свету и животу, Бог ће се одрећи њега у Царству Своме. Зато будимо постојани у преданости Богу и не делимо срце своје. Узмимо заповести Господње као свој живот и живећи са Богом у овоме свету чинећи дела хришћанске љубави према ближњима корачајмо полако ка Царству Божјем.

Нека нам Бог буде милостив и низпошаље нам благодатну силу Духа Светога у ум, душу и срце наше да бисмо као чисти сасуди божанске благодати могли прослављати Његово свето име у овоме свету. Њему, Богу троједином Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава вавек. Амин.

Monday the 24th. Affiliate Marketing.