Ко су "Црква Исуса Христа светаца последњих дана - Мормони"?

Category: Новости

 

    Црква Исуса Христа светаца посљедњих данаје службени назив секте која је позната још и као „Мормонска црква“ а њени чланови као Мормони.

   Надимак „Мормони“ су добили по Мормоновој књизи у коју вјерују. У енглеском језику се назив „mormon“ јавља 30-их година 19. вијека као погрдни назив за оне који су слиједили Џозефа Смита и вјеровали у Мормонову књигу, али сами Мормони су усвојили тај назив па је он изгубио погрдно значење.

 

   Мормони су данас секта која биљежи најбржи пораст чланова у свијету, а по статистикама из 2007. године било их је око 12 милиона. Сједиште ове секте је у Солт Лејк Ситију, у америчкој савезној држави Јута, а мисионарски дјелују по цијелом свијету, па тако и у Босни и Херцеговинигдје је 2012. године као религијска заједница регистрована и „Црква Исуса Христа светаца посљедњих дана“, односно „Мормонска црква“. У посљедњих неколико година, ова секта је преко хуманитарних мисија уложила неколико милиона долара на различите хуманитарне и развојне пројекте у БиХ, као што је изградња водовода у руралним срединама, донације пластеника, животиња за фарме, донација медицинске опреме и помагала болницама итд.

Ова секта се на просторима бивше Југославије први пут појавила седамдесетих година прошлог вијека захваљујући кошаркашу Крешимиру Ћосићу, који је мормонско учење упознао и прихватио за вријеме студирања на америчком Универзитету у држави Јути.

Оснивање

Мормонску цркву је основао Џозеф Смит, пољопривредник, рођен 1805. године у америчком граду Вермонту и који је, како је говорио, још од своје младости био често посјећиван од стране анђела који су му саопштавали да поред Јеванђеља постоји и извјестан „додатак“ писан на златним плочама. Када је имао неких 15 година, са породицом се сели у Њујорк. Једнога дана, Џозеф је отишао да се моли у шуму близу своје куће и ту је наводно имао виђење Бога Оца и Исуса Христа. Бог Отац је показао на Исуса говорећи: „Ово је син мој љубљени, слушајте га!“ Тада је Исус рекао Смиту да треба избјегавати све постојеће Цркве јер су покварене и да Смит мора бити „пророк обнављања“ Христове Цркве.

Тако је на основу тога Смит 1830. године поново успоставио ту изгубљену Цркву и постао њезин пророк и предсједник. Зато Мормони говоре о обновљеној Цркви или Цркви посљедњих дана.

Смит је тврдио и да је био вођен од једног анђела на оближње брдо гдје је открио златне листиће на којима су била урезана сјећања народа који су живјели у древној  Америци. Ти листићи су чинили збирку од 15 књига, која ће постати Књига Мормона. Мормон је био посљедњи пророк који је довршио састављање књига, а након тога их је његов син Морони закопао на том брду.

Књига Мормонапредставља свети текст мормона а Смит ју је први пут објавио 1830. године. Према Смитовим тврдњама, он је Књигу Мормона превео са златних плоча, које му је 1827. године уручио анђео, док је према мишљењима већине научника књигу написао сам Смит.

Убрзо након објављивања књиге, Џозеф Смит проглашава себе модерним пророком, равном пророцима Старог завјета и почиње да окупља своје сљедбенике и обраћенике на ту вјеру. Чланство је расло али су наилазили на отпор становништва, те су протјеривани из једног града у други, из једне државе у другу. У Илиноису су утврдили своју пријестоницу гдје су организовали и своју локалну полицију. Због сукоба који је услиједио 1844. године након што је Смит наредио да Мормони униште једну штампарију која је штампала антимормонски проглас, доспио је у затвор. У затвор му је прокријумчарен револвер те је умро са револвером у рукама у сукобу са антимормонски настројеним становништвом које је напало затвор.

Годину дана касније, већина чланова одабрала да слиједи Бригмана Јунга, Смитовог насљедника, као пророка, видовњака и визионара који је преузео контролу над Мормонима и одвео их из Илиноиса у Јуту, у град Солт Лејк Сити који постаје главна база, односно главни религиозни центар Мормона одакле се шире у свијет.

Књига Мормона

Књига описује историју народа чији су преци емигрирали из Палестине негдје око 586. п.н.е. под вођством патријарха Лехија, који је имао виђење у сну о пропасти Јерусалима и коме је Бог наредио да узме своју породицу са собом и да преплови океан према новој земљи у којој треба успоставити једну нову цивилизацију. Лехи је стигао на амерички континент и након тога умро.

Имао је два сина, Нефија и Ламана. Нефи је био добар и богобојазан, а Ламан је био зао. Временом су се зли чланови породице окупили око Ламана а добри око Нефија. Касније су се те двије стране сукобиле у међусобној борби а Бог је проклео Ламанијеву скупину. Књига учи да их је Бог проклео да их Нефијевци могу препознати као такве и избјећи женидбу са њима. Бог их је проклео према књизи тако што их је претворио у Индијанце, потамнио им кожу и измијенио црте лица. Тако су сва понашања старосједилаца који су се налазили у Јужној Америци – Инка, Маја, Астека и других народа тог Новог свијета, сматрана за казну Божију због њихове злобе.  

Књига је писана пред амерички грађански рат, ропство је још увијек било озакоњено, а идеја о бјелачкој надмоћи је била уобичајена, па све то упућује да је у Књизи Мормона видљива јака доза расизма.

Упркос свему, књига нуди наду да уколико би се Ламанијевци преобратили на мормонску вјеру, њихова кожа би могла поново постати бијела. Мормонска црква службено изучава да су Хиспанци, мјешанци европљана и старосједилаца, потомци проклетог народа.

У књизи се говори и да су Нефијевци протјерани од Ламанијеваца према Средњој Америци, Мексику и све до Њујорка гдје су нестали у страшној крвавој борби и то сасвим случајно у мјесту гдје је Смит касније живио. У књизи се помиње да се то десило 385.године и да су сви Нефијевци осим једне групе побијени. Ламанијевци су прешли на сјевер и постали амерички индијанци: Сијукси, Апачи, Команчи итд.

Цијела мормонска религија је утемељена на тој причи, те је у свему неспојива са археологијом и културном антропологијом Новог свијета.

Мормони нису ни на који начин повезани са квекерима, амишима или Јеховиним сведоцима нити са неким другим протестанским заједницама. Мормонизам је настао засебно од свих других група и изразито је различит по култури, обичајима, теологији и поштовању Бога.

Мормони су развили јак осећај заједништва који произилази из њихове доктрине и историје. Мормони посвећују много времена и средстава да служе својој цркви, а млади мормони често служе пуно радно вријеме у прозелитским мисијама. Прави мормони живе врло строго, према високим моралним правилима.

Они поштују закон десетине, тј. цркви дају десетину од својих прихода.Мормони имају здравствени код који савјетује избјегавање алкохолних пића, дувана, кафе, чаја и других супстанци које изазивају зависност. Посте једном мјесечно. Месо једу умјерено. Они такође теже да буду врло привржени својим породицама и одржавају јаке везе међу генерацијама и широм породицом. Породице недјељом одржавају „породичну кућну вечеру“, кад пјевају, моле се, играју разне игре и разговарају о односима у породици.Мормони имају строг закон чедности, захтијевају уздржавање од сексуалних односа ван брака и строгу вјерност у браку. Осуђују абортус, али га чланица мормонске заједнице може извести без страха од реакције и посљедица, ако је ријеч о инцесту или је почињено силовање. Не подржавају хомосексуалност или хомосексуалне бракове.

Главна вјеровања

·         Исус Христ је спасилац и откупитељ свијета.

·         Бог је обновио своју праву цркву кроз пророка Џозефа Смита.

·         Данас, Црква Исуса Христа светаца последњих дана има живућег Пророка, који заједно са још двојицом савјетника предсједава црквом. Поред њих ту су још и дванаест апостола који чине збор дванаесторице апостола.

·         Мормонова књига по свом ауторитету је, уз Библију, још једно свједочанство о Исусу Христу.

·         Библија је ријеч Божија.

·         Цијело ће човјечанство васкрснути.

·         Човјека ће се судити по његовим дјелима и жељама.

·         Откупљење од личног гријеха може се постићи једино покорношћу вјери у Исуса Христа, покајању, крштењу и примању дара Духа Светога.

·         Црква Исуса Христа светаца посљедњих дана је Божје царство на земљи. Крштење је неопходно за повратак у Божију присутност. Зато се обавља крштење за умрле као што је споменуо Павле у Библији.

·         Брачна веза се наставља и у сљедећем животу. Мормони се вјенчавају у храму за сада и цијелу вјечност. (Полигамија је укинута 1890. године).

·         Прије Исусовог повратка на земљу, гдје ће владати 1.000 година, сви ће се праведни људи окупити, а Јевреји вратити у Јерусалим.

·         На крају 1.000 година доћи ће до другог Васкрсења и свима ће се судити. Они послушни највише награде, највећег степена славе, живјеће у небеском царству с Богом и Исусом Христом, а непослушни ће исто примити мањи дио славе. Трећина Божије дјеце која се побунила прије стварања свијета и мањи број људских бића кривих за најгоре гријехе, провешће вјечност у паклу.

Мормони сматрају себе једином легитимном хришћанском црквом, крштавајући чак и мртве, настојећи да своја религијска убјеђења што јаче вежу за званичну историју. Истовремено одступају од традиционалних вјеровања уобичајених за римокатолике и православце, па тако не славе Бога као Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа, већ као три бога која имају одвојену и савршену људску природу.

Мисија

Мормони данас располажу са око 50.000 младих у отприлике 140 земаља, у доби од 19 до 21 годину, који мисионаре по двије године без икакве плате. Мисионари прво у америчким центрима пролазе обуку језичких курсева и најприје уче једноставне лекције како би на вратима или улици могли врбовати људе. Обучавају се и како да се понашају у разговору са православцима или римокатолицима, гдје већ унапријед имају спремљене дискусије и одговоре на могућа питања. Пристајањем на разговор, Мормони жртве подвргавају лекцијама о Божијем спасењу, о специфичности живота Мормонске цркве, крштењу итд.

У разговору често цитирају Библију, позивају људе на разне манифестације, дружења, курсеве страних језика, и све друге манифестације које имају сврху привући нове обраћенике на мормонску вјеру.

Monday the 23rd. Affiliate Marketing.