Новости Архијерејског намјесништва брчанског - Новости из Епархије - Новости из СПЦ
Црквена општина Грчица

Недеља Раслабљеног

Недеља Раслабљеног (грч: Κυριακή του Παραλύτου), четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у IX веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Read more...

Mатуранти Карловачке богословије

 

Репортажа о матурантима Карловачке богословије

Read more...

Недеља Мироносица - Св.Василије Острошки

Недеља Мироносица je посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, а такође и Јосифу Ариматејском, једном од тајних Христових ученика као и Никодиму, који је тајно долазио Христу и слушао његову науку. Обојица су извршила погреб Христов. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије (Мк 15,40). Апостол Лука спомиње још и Јовану (Лк 24,10).

Read more...

Недеља Томина

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење.

Read more...

ВАСКРШЊА ТУЦИЈАДА У ГРЧИЦИ

 
И ове године, уз велики број учесника, одржана је туцијада при нашем храму Свете Петке у Грчици. Такмичење се одвијало у три категорије, и то: избор најјачег јајета за јуниоре, за сениоре, те избор најљепше украшеног јајета. Побједници су:

Read more...

Васкрсење Господње

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побједио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног мјесеца, који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не прије те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. За Васкрс су, такође, везани лијепи обичаји у нашем народу. У цијелом хришћанском свијету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Read more...

Велика Субота

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

Read more...

Велики Петак

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт - богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату - богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата - богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа - шестим часом, а скидање тела Христовог са крста - вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.

Read more...

Велики четвртак

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.

Read more...

СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТОВ У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ

ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу. 

Read more...

Пета недеља поста – глувна

А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.
И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.
И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо то молити.

Read more...

Недеља четврта поста - средопосна - Благовести

И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина свога у коме је дух неми.
И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше. 
А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени. 

Read more...

Крстопоклона недеља

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане.

Read more...

Недеља друга Часног поста - Пачиста

И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. 
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; И казиваше им реч. 
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 

И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 

Read more...

Прва недеља Великог поста - Причешће у храму Свете Петке

Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и због своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена од стране Цркве ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Свете четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35).

Read more...

Причешће дјеце у храму Свете Петке

На Чисти петак, прве седмице Васкршњег Часног поста, у храму Свете Петке у Грчици служена је Литургија пређеосвећених Дарова. Светој Литургији којом је началствоао протојереј-ставрофор Драган Ћирковић,  присуствовали су ученици Друге основне школе, подручне школе у Грчици, који су приступили Светим Тајнама Исповијести(Покајања) и Причешћа.

Read more...

Недеља праштања (сиропусна)

Учитељу премудрости, Даваоче разума, Изобличитељу немудрих и Заштитниче немоћних, утврди и уразуми срце моје Владико. Ти ми дајеш речи премудрости, Речи очева: Не забрани устима мојим да Те зову: Милостиви, смилуј се на мене палог. (кондак)

Read more...

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА - Свети Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ПРВА У НЕДЕЉУ СТРАШНОГА СУДА

Еванђеље љубави завршава се Страшним Судом! Господ Христос је Бог Љубави, а гле завршава историју света, историју свих народа – Страшним Судом. Суди… Судиће свим народима и сваком човеку посебно. То је завршетак наше људске историје, то завршетак мој и твој и сваког људског бића. На Страшноме Суду Господ Благи у свој Својој слави суди свима. Бог Љубави у исто време и Бог Правде, ето, изрећи ће последњи суд о мени и о теби. Шта си урадио са овим животом који ти је Он дао, шта си ти урадио са браћом на земљи, са људима, шта се десило са Еванђељем?

Read more...

Задушнице – молитвено сjећање на покојне сроднике

Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.

Read more...

Недеља блудног сина: Радост повратка

Човjек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дiо од имања што припада мени. И он им подjели имање... (Лк. 15, 11-32).

Read more...

Недеља о митару и фарисеју

„Два човjека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтjеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грjешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.„ (Лк. 18, 10-14)

Read more...

Сретење Господње

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дјева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). 

Read more...

Света Три Јерарха

Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти имају сваки посебно свој дан празновања у мјесецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоусти 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI вијеку за вријеме цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вјере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но, промислом Божјим овај спор би ријешен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља.

Read more...

37. НЕДЕЉА ПО ДУХОВИММА

Данас је у нашем храму Св. Литургију служио пензионисани свештеник из Брчког протојереј-ставрофор Бранко Ђурић, уз саслужење протођакона Кристијана Ђокића.

Read more...

Saturday the 25th. Affiliate Marketing.