Новости Архијерејског намјесништва брчанског - Новости из Епархије - Новости из СПЦ
Црквена општина Грчица

НЕДЕЉА 27. ПО ДУХОВИМА

ИСЦЕЉЕЊЕ ЗГРЧЕНЕ ЖЕНЕ У СУБОТУ

"А учаше Исус у једној синагоги суботом. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. А старешина синагоге негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: Шест је дана у које треба радити, у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни. А Господ му одговори и рече: Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала, и води да напоји? А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана, ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни? И док он ово говораше стидеше се сви који му се противише; и сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше," (Лк.13,10-17).

Read more...

Ваведење Пресвете Богородице

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

Read more...

Недеља 26. по Духовима


ПРИЧА О БЕЗУМНОМ БОГАТАШУ

"Рече (му) * пак неко из народа: Учитељу, реци брату моме да подели са мном наслеђе. А он му рече: Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама? А њима рече: Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат. Каза им пак, причу говорећи: У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: "Шта да чинм, јер немам у шта сабрати летину своју?" И рече: "Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: Душо! имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се." А Бог му рече: "Безумниче! Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?" Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом." (Лк.12,13-21).

Read more...

„ПУСТИТЕ ДЈЕЦУ К МЕНИ“

„У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је дакле највећи у Царству Небескоме? И Исус дозва дијете, и постави га међу њих, и рече : Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будет као дјеца, нећете ући у Царство Небеско. Ко се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском.“ (Мт. 18,1-4).  

Read more...

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира још од  првих вијекова Хришћанства. Већ од IV вијека свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост. У V вијеку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да и ако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да слиједимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

* Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести.

* Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: "Господе сила, помилуј ме и подари ми дјете, па ћу га посветити Теби".

* Великог јунака Сампсона је пост учинио непобједивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: "Дјете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће". Док је Сампсон живио са постом, побјеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далила га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослијепљен и исмијан од својих непријатеља.

* После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дјете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје гријехе, који су проистекли од удобног и разњеженог живота.

* Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тијело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тијело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

* Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посвједочио да је он "највећи од рођених од жене".

* Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднио у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.

* Пост је моћно оружје против демона. "Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом", рекао је Исус након истјеривања демона који је био обузео једног младића.

Ми не треба да умртвљујемо своје тијело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дијела. Тијелесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра корјеном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам тијелесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човјека смирењу. А у смирењу човјек стиче сазнање, да за човјека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповјести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно - тамо где је истина, и тамо где је лаж.

Лав Велики пише: "Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увијек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо гријех, који се умножава због тјелесних слабости и нечистоте жеља".

Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. "Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ - тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима".

Према ријечима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Ријеч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти".

Свети Фотије патријарх Цариградски каже:
"Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког гријеха, мржње, зависти, оговарања, неумјесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само тијелесно не трудећи се у врлини личи на човјека који је саградио лијепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама."

Да нас Господ укрепи у посту и да нам да снаге да сва искушења
издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!

Недеља 25. по Духовима

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу 25. по Педесетници

Опет и опет Благовест о Вечноме Животу. То је дело . Еванђеље Господа Христа. Ми живимо у свету времена и простора, и мислимо да се живот наш састоји само из дана и ноћи, из тренутака и часова. А гле, Спаситељ кроз Своје Свето Еванђеље стално говори о Своме Вечноме Животу. Човече! Ти си у овоме свету ради Вечнога Живота, то стално бруји кроз Свето Еванђеље Господа Христа. Никада ти ниси пролазан, никада ти ниси смртан, ти си створен за Вечни Живот – не варај себе. Сав овај свет око тебе треба да те подсети на Бога, на Њега Вечнога Који из љубави велике створио и тебе вечним.

Read more...

Свети Архистратиг Михаил и остале Силе небесне бестелесне

Вас, вође небеских војски, ми недостојни увек молимо, да нас заштитите својим молитвама, као заклоном крила своје бестелесне славе, чувајући нас који пред вама падамо и усрдно вапијемо: избавите нас од беда као вође небеских сила. (Тропар, глас 4)

Read more...

НЕДЕЉА 24. ПО ДУХОВИМА


ВАСКРСЕЊЕ ЈАИРОВЕ КЋЕРИ

"И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху са њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: "Ко је то што ме се дотаче?" А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру. Док он још говораше, дође неко од старешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди учитеља. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и биће спасена. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава. И подсмеваху му се знајући да је умрла. А он изагнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Девојко, Устани. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој дају да једе. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило."

Read more...

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ХОРА "СВЕТА ПЕТКА" ИЗ ГРЧИЦЕ

     По благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г.Г. Фотија, у суботу 11. новембра, чланови хора Св. Петка из Грчице-Брчког, кренули су на поклоничко путовање, једној од највећих српских светиња, манастир Острог.

Read more...

НЕДЕЉА 23. ПО ДУХОВИМА

ИСЦЕЉЕЊЕ (ГАДАРИНСКОГ) БЕСОМУЧНИКА

"И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

Read more...

Житије Светог Великомученика Димитрија Солунског Чудотворца

У време када су јата хришћанских душа, убељених мученичком крвљу, свакодневно узлетала у вечна обиталишта Царства небескога, војвода солунски и његова благочестива супруга беху тајни хришћани. Богољубљем и човекољубљем задојише и свога сина јединца, Димитрија. По њиховом упокојењу, мудрог, храброг, лепог и богатог младог Димитрија цар Максимијан постави за царског намесника васцеле солунске области, посебно му наредивши да у том делу царства побије све хришћане.

Read more...

НЕДЕЉА 22. ПО ДУХОВИМА

ПРИЧА О БОГАТАШУ И ЛАЗАРУ

Прича из Јеванђеља коју данас чусмо говори нам о неједнакој земаљској судбини богатог човека и сиромашног и убогог Лазара. Та неједнакост два овоземаљска животна пута, као што чусмо одражава се и на два духовна стања човекове душе и на два коначна њена места боравка, тј. са једне стране су рајске одаје и наручје Аврамово, а са друге вечни пакао и огањ. Све делује исто, али су улоге у оном бољем свету замењене. Прича је испричана не да буде осуда богатог живљења, већ да буде опомена да овоземаљски живот ма какав он био, не сме да одређује наше коначно боравиште. Запитаћете се како то?

Read more...

Свети апoстол Лука, Свети Петар Цетињски

Свети Лука, апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи Свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа Свети Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24).

Read more...

НЕДЕЉА 21. ПО ДУХОВИМА

ПРИЧА О СЕЈАЧУ И СЕМЕНУ

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А прича ова значи: Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају, за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. (Лк.8,5-15).

Read more...

СВЕТА ПЕТКА У ГРЧИЦИ

На дан посвећен Преподобној Параскеви-Светој Петки, 27. октобра 2017., веома свечано је прослављена наша храмовна слава.
Уз присуство великог броја вјерника, наш новоизабрани Епископ зворничко-тузлански Г.Г. Фотије, служио је  Свету Архијерејску Литргију, по први пут у нашем граду.
Након Литургије изабран је кум славе Г.-дин Симо Богдановић из Грчице, те је заједно са дародавцима часних барјака и икона извршен трократни опход око храма.
Преосвећени владика се помолио и за покој душа погинулих српских бораца у отаџбинском рату, са простора грчичке парохије, у спомен соби у кругу црквене порте.
Након ломљења славског колача, уз трпезу љубави, у сали новосаграђеног парохијског дома, архијерејски намјесник брчански и старјешина храма Свете Петке, у име свештенства и Црквених одборника, уручио је Епископу поклон Архијерејско мало одјејање.

Read more...

Преподобна мати Параскева – Света Петка


Ова славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је родитељима одговарала да она другачије не може живети.

Read more...

НЕДЕЉА 20. ПО ДУХОВИМА

ВАСКРСЕЊЕ СИНА НАИНСКЕ УДОВИЦЕ (ВАСКРСЕЊЕ МЛАДИЋА У НАИНУ)

(И потом)  "Иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и народа из града много иђаше с њом. И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи. И приступивши прихвати за сандук, а носиоци стадоше; и рече: Момче! Теби говорим, устани. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој". (Лк.7,11-16).

Има ли нешто веће, драже и вредније на овој нашој планети од живота? Има ли било која овоземаљска твар вредност ако нема у њој животне силе? Ваистину нема.

Сви ми више-мање занемарујемо ову незаобилазну и увек важећу истину, окивајући је у оклоп овоземаљских дужности и обавеза. Умирујемо своје савести разним изговорима, често и самообманама, које нису ништа друго него лажи представљене као истина.

Тако живећи и трошецћи своје духовне и телесне снаге долазимо до крајњег резултата свих наших световних напора - до болести, најпре духовне па онда и телесне, а кроз болест на крају и до смрти. Све наше напоре усмеравамо у што боље уређење и олакшање нашег живота, а при томе заборављамо на своју душу, која би нам требала бити прва и основна брига. Ниједна болест тела не долази ако претходно нисмо занемарили бригу према души. Исто тако, нити једно наше страдање не долази ако претходно нисмо учинили грех, били ми тога свесни или не. Међутим, овде је потребно истакнути и то да постоје страдања и болести које долазе на нас по Божијем промислу. Понекад Бог попушта на нас искушења да бисмо се пробудили из незнабожног сна и окренули према њему, или да би се на делу показала јачина наше вере. У сваком случају, не смемо да клонемо духом и препустимо се таштој помисли да нас је Бог напустио или да неправедно страдамо. Господу увек, у свакој животној ситуацији, треба да се обраћамо и кроз покајање тражимо од њега излаз и избављење. Очајању и осећању нема места чак и кад нам прети сама смрт. Јер, она ће ионако доћи пре или касније неовисно о нашој вољи. Хришћани се за смрт требају припремати тако што ће живети оним животом због којег се пред лицем Божјим неће застидети, због којег ће бити удостојени милости Божје. Морамо да схватимо величанствену истину да је наш живот на земљи само делић нашег истинског живота, оног вечног, на небу. Наша је душа бесмртна и сваког тренутка је под влашћу онога од кога је и потекла.

Ово нам потврђује данас прочитани одељак из светог Јеванђеља. Пошто је чудесно исцелио сина римског капетана у Капернауму, спаситељ је журно хитао са својим ученицима према граду Наину. За њима је ишло мноштво народа жељно да чује науку његову и присуствује чудима која је Христос чинио.

“Кад се приближише вратима градским, гле изношаху мртваца, јединца сина матере његове, а она беше удовица и народа из града много иђаше са њом. И видевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи.”

Свевидећи Господ, прозревши у душу ожалошћене мајке, видео је њену велику тугу. Умро јој је муж, она се осетила осамљена; сада јој је умро и јединац син, и она се осетила потпуно осамљена. Спаситељ је теши речима “не плачи”, али она због много пута поновљених истих речи не разумева одмах њихов смисао. Од силне туге она ни не гледа ко стоји пред њом, већ се сва препустила неутешној тузи . Спаситељ видевши да његове речи немају одјека у њеној души, “приступивши прихвати се за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани! И седе мртвац, и стаде говорити; и даде га матери његовој.”

У души мајке су се сигурно десиле неописиве промене. На место туге уселила се неисказана радост, на место напуштености дошла је непоколебљива вера у Васкрситеља њеног сина. Видевши те промене у души мајке, Господ јој даје сина у наручје, а она осетивши синовљев дах још више ојача у својој вери. Ово је наш Спаситељ учинио и због мноштва народа који је видео то чудо над чудима, јер “страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк уста међу нама, и Бог походи народ свој.”

Сила Божија која је вратила душу у мртво дечаково тело изазвала је и страх код народа. Страх Божји је незаобилазна степеница за напредовање у добру, а кад је народ схватио да “Бог походи народ свој”, стао је узносити хвалу Господу Богу . Спаситељ наш је учинио ово чудо и због нас и због свих других људи, и прошлих и будућих генерација. Браћо и сестре, немојмо чекати чудо Божје па да почнемо осећати присуство Бога живога у овоме свету. И ми смо, у ово наше данашње време, сведоци многобројних чудеса Божјих која се дешавају. Многи од верника добијају оно што траже у молитвама пред чудотворном иконом Мајке Божје, многи су оздравили од својих болести, или били избављени од невоља. Мајка Божја је посредничким молитвама пред Сином својим подарила многима оно што су у молитвама заискали од ње. Немојмо ни ми губити веру у заштитницу нашу, већ јој приђимо са покајничким осећањем и молитвама затражимо од ње помоћ. Она је брза помоћница и свемилостива заступница наша, стога јој приђимо и молимо јој се не само у невољама, него и онда кад нас оне милошћу Божјом мимоилазе.

Окупљајмо се на заједничке молитве недељама и празницима и испуњавајмо себе благодатним силама Бозјим, које ће нас окриљавати и штитити у нашим животним искушењима. Сам Спаситељ је рекао: “Где су двојица или тројица сабрани у име моје и ја сам међу њима и ако се сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле даће им Отац мој који је на небесима” (Мт.18,19-20).

Свети оци VII Васељенског сабора, у њиховом, Духом Светим руковођеномсабрању, у Никеји 787. године, за време цара Константина и царице Ирине,потврдили су завештано предање о поштовању икона у Божјим храмовима и кућама верника. У време ширења јереси иконоборства, они су читавој васељени објавили да “част која се одаје икони (лику) прелази на Оригинал (Прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога ко је на њој насликан.” У чувању Светог Предања подражавајмо Светим оцима, и примајмо благослов Божји који се даје на богослужењима посредством свештеника и поштовањем и побожним целивањем светих икона. На тај начин освећујмо душе наше и тела, а преко њих и сву средину у којој живимо и радимо. Где је благослов Божји, ту је и сила Божја, која одгони из своје близине свако зло, сваку злу силу. Негујмо свете јеванђелске врлине љубави према Богу и ближњима, молимо се, постимо и Бог ће нам послати свога Анђла да нам буде на помоћи и да нас чува као децу Божју, као верне слуге Божје које испуњавају вољу Његову.

Нека нам Бог буде на помоћи у све дане живота нашега. Амин.

Read more...

НЕДЕЉА 19. ПО ДУХОВИМА

ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА
"И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив." (Лк.6,31-36).

Read more...

Покров Пресвете Богородице

Црква од најстаријих времена прославља Пресвету Богородицу, Ону благословену Дјеву Марију која се удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, Ону која је заштитница и покровитељка васцелог рода човечјег. Празником Покрова Пресвете Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама.

Read more...

Преподобни Киријак Отшелник - Михољдан

Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.

Read more...

НЕДЕЉА 18. ПО ДУХОВИМА

ПРВИ УЧЕНИЦИ

"А догоди се када се народ окупи да слуша реч Божју, Он стајаше код језера Генисаретског, и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим."

Read more...

ВОЗДВИЖЕНИЈЕ ЧАСНОГА КРСТА-КРСТОВДАН

Епископ Фотије: Крстовданска беседа
Нека је срећан и благословен данашњи празник Воздвижења Часнога Крста, који се у народу назива и Крстовдан. Данас смо се сабрали овде у нашој светој обитељи на Светој Литургији, да се Богу помолимо и да кроз свето Причешће покажемо да смо Тело Христово, да не припадамо само земаљском. Данас смо показали да смо део мистичког Тела Христовог управо кроз Свето Причешће, али и кроз цели наш подвиг, молитву и труд. Круна нашега живота јесте данашње приступање Светом Путиру.

Read more...

Недеља 16. по Духовима

Епископ Фотије: Беседа о талантима

Драга браћо и сестре, чули смо данас веома поучну причу о талантима (Мт. 25, 15-28), причу која каже како је Бог дао различите таленте (дарове) нама људима – једноме пет таланата, другоме два, а некоме један таланат. Тај један таланат је заправо дар живота, који смо сви добили од Бога.

Read more...

Устоличен Епископ зворничко-тузлански г. Фотије

Новоизабрани Епископ зворничко-тузлански г. Фотије свечано је устоличен 17. септембра 2017. године у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини (фотогалерија).

Read more...

ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА-ПРЕП.СИМЕОН СТОЛПНИК


Први Васељенски Сабор определио је, да се година црквена почиње првога септембра.

Read more...

Saturday the 16th. Affiliate Marketing.